HR - Ljudski Resursi - Srbija

Da li je uspeo i da li zapošljavanje stranaca ugrožava domaće radnike?

Iz Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije (PKS) kažu za Danas da radnici iz zemalja Otvorenog Balkana, koji čine Srbija, Albanija i Severna Makedonija, imaju iste uslove kao i domaći radnici, te nisu privilegovani u odnosu na njih.

„Zainteresovani može biti zaposlen, pod istim uslovima kao lokalni državlјanin zemlјe, do dve godine, a nakon isteka ovog perioda, može se produžiti period boravka, tj. radne dozvole. Radnici iz Albanije i Severne Makedonije koji rade u Srbiji imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i socijalno osiguranje pod istim uslovima kao i srpski radnici, uz uslov da su registrovani kao zaposleni i da uplaćuju odgovarajuće doprinose“, pojasnili su iz PKS.

Slobodan pristup tržištu rada, dodaju, ima za cilј da spreči dalјi odliv mozgova iz regiona, ali i da odgovori na sve veće zahteve za kvalitetnim kadrovima, a radnici imaju mogućnost da pronađu bolјe plaćene poslove.

Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu stupio je na snagu 1. marta 2024. godine i omogućava svakom državlјaninu tri zemlјe Otvorenog Balkana da ima isti pristup tržištu rada u bilo kojoj od zemalјa kao lokalni državlјanin.

Otvoreni Balkan u praksi nije uspeo

Ipak, uočava se nezadovoljstvo ostvarenim rezultatima, koje dolazi i od strane inicijatora Otvorenog Balkana i od strane privrednika.

Predsednik PKS Marko Čadež je na Kopaonik biznis forumu (KPF) otkrio da je za godinu dana od kako se primenjuje ovaj sporazum odobreno 11 hiljada zajedničkih radnih dozvola.

“Vi nemate veliku nezaposlenost u te tri ekonomije, tako da je to logično. Ne očekujete više od toga, to su uglavnom sezonski radnici. Vi kada imate jedinstveno tržište, vi onda sve gledate jednako”, ocenio je Čadež.

Od privrednika se istakao Aleksandar Kostić, predsednik MK Grupe, koji je ocenio je da Otvoreni Balkan, koji je imao za cilj stvaranje male Evropske unije između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, u praksi nije uspeo.

Kostić je na KBF rekao da je ova inicijativa dobar pokušaj, ali da ona u praksi nija uspela zbog birokratije koja stopira proces slobodnog kretanja robe, te da njegova MK Grupa najveću prepreku u poslovanju ima upravo sa regulativom.

Slično mišljenje deli i naš sagovornik, Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.

On objašnjava da je Otvoreni Balkan osmišljen 2019. godine kao inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije kao brži kolosek ka uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta i kao alternativa Berlinskom procesu koji je vodila Evropska unija, odnosno Nemačka, a za koji se u to vreme smatralo da je trom.

“Da bi se na kraju ispostavilo da Otvoreni Balkan nije uzeo većeg maha među drugim članicama Zapadnog Balkana, odnosno Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i teritoriji Kosova i Metohije i da rezultati koji su postignuti, uključujući i zajedničko tržište rada, u praksi nisu u većoj meri zaživeli”, ukazuje Stanić.

Napominje da smo imali i kontradiktorne izjave određenih zvaničnika, konkretno iz Albanije, da je Otvoreni Balkan postigao svoju misiju.

“Naravno da nije postigao svoju misiju, jer je on formiran da bi uspostavio jedinstveno tržište ovih zemalja u pogledu protoka robe i usluga, ljudi i kapitala, što se nije desilo. Bila je ideja i da se i druge privrede priključe, ove ostale tri pomenute”, ističe Stanić.

Kako navodi, postoji neslaganje u pogledu dalje perspektive cele inicijative.

“Možemo konstatovati da privrednici nisu razumeli šta u praksi znači Otvoreni Balkan”, ocenio je Stanić i dodao da je činjenica da su rezultati „mršavi“.

Što se tiče dolazaka radnika iz inostranstva, dodaje Stanić, sve tri zemlje su karakteristične po tome što im nedostaje radna snaga, pa se postavlja pitanje koliko to cirkuliše u oba smera.

“Ako se bude išlo ka jednoj zemlji, u ovom slučaju Srbiji, koja je najveća privreda i nudi najviše poslovnih prilika, postavlja se pitanje šta će biti sa druge dve zemlje”, ukazuje on.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko, smatra da će efekti ovog sporazuma u budućnosti biti “skromni i pozitivni” kada je u pitanju rešavanje problema manjka radne snage u Srbiji.

Kako je taj sporazum između zemalja koje sve imaju problem sa nedostatkom radne snage, naš sagovornik ocenjuje da će biti nekih efekata, ali ne prevelikih.

“Mogu da se očekuju pozitivni efekti, jer nisu u svim grupama zanimanja podjednako deficitarna sva zanimanja u različitim zemljama”, pojašnjava Arandarenko.

Očekuje da će se preko ovog sporazuma zaposliti nekoliko hiljada radnika u toku godine.

“Srbija može od toga da ima umerene koristi pošto, zajedno sa Crnom Gorom, ima najveće plate u regionu, pa može da bude delimično privlačna za radnike iz Albanije i Severne Makedonije, mada su oni više usmereni ka Zapadnoj Evropi”, objašnjava on.

Na pitanje zašto bi onda odabrali Srbiju umesto Zapadne Evrope, profesor navodi da blizina nekima može biti presudna.

“Mogu da zamislim da to može biti atraktivno nekoj manjoj grupi radnika kojima je važno da mogu svaki vikend da se vrate kući”, zapaža Arandarenko.

Nema diskriminatornog pristupa

Građani su, pak, veoma zabrinuti da bi im strani državljani mogli ugroziti konkurentnost na tržištu rada i preoteti poslove, ali naši sagovornici tvrde da nema razloga za brigu.

“Kada govorimo o strancima koji dolaze, uglavnom su to radne dozvole koje se izdaju državljanima Rusije, Kine, Turske, Indije, Šri Lanke itd. i tek tamo na nekom desetom mestu se nalaze ove zemlje iz regiona”, kaže Bojan Stanić.

Dodaje da nema diskriminatornog pristupa, jer je to privremeni uvoz radne snage, pa se ti radnici se vraćaju nazad u svoju zemlju kada obave posao.

“Radnici koji dolaze iz inostranstva su uglavnom u deficitarnim oblastima, kao što su vozači, ugostitelji, građevinski radnici kojih nema dovoljno u Srbiji i samim tim nema tu diskriminacije ukoliko vi ne možete da sprovedete neki projekat izgradnje bez radnika. Čak i da povećate zaradu, ne možete da nađete taj broj ljudi koji je potreban”, navodi Stanić.

Dodaje da, iako dosta radnika iz oblasti informacionih tehnologija (IT) dolazi iz Rusije, naši programeri i dalje vrlo lako pronalaze posao i nemaju problem u smislu da su diskriminisani, čak imaju i neke prednosti, u vidu poznavanja jezika.

Stanić zaključuje da je tržište rada nedovoljno u pogledu zadovoljavanja određenih delatnosti, pa samim tim se bez tog uvoza ne može, ali da zapošljavanje stranaca ne utiče na povećavanje nezaposlenosti domaćih radnika.

Profesor Mihail Arandarenko naglašava da kruže dezinformacije da su srpski poslodavci u velikoj meri oslobođeni poreza i doprinosa, što, koliko je on upoznat sa propisima, nije tačno.

“To je tačno samo ako zapošljavate visokokvalifikovane koji zarađuju dvostruko iznad prosečne plate”, kaže Arandarenko.

Takođe smatra da nema osnova za navode koji su se pojavili u javnosti da će domaći radnici biti diskriminisani, ponavljajući da se vodi “kampanja dezinformacijama”.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) objašnjavaju da odobrenje za slobodan pristup tržištu rada, koje se pribavlja putem portala eUprava, omogućava ostvarivanje prava na zaposlenje, bez potrebe pribavljanja dozvole za rad i dozvole boravka, uključujući i pravo na oslobađanje plaćanja taksi propisanih nacionalnim zakonodavstvom.

„Zaposlena lica u okviru Otvorenog Balkana imaju ista prava kao i ostali zaposleni državljani Republike Srbije“, rekli su iz NZS za Danas.